Ukra

18.07.2019. god.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje

Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje

Karta situacije na frontu za 14.07. (karta ukrajinskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje

Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 15.07.

Stanje na frontu - .

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 15.07.

Ukrajina do 31. decembra 2020. produžila zabranu uvoza robe iz Rusije - Vlada Ukrajine produžila je do 31. decembra 2020. zabranu uvoza robe iz Rusije u zemlju, navodi se u saopštenju na internet stranici Vlade Ukrajine.

Odgovarajuća odluka usvojena je petog jula.

Ukrajina je u aprilu proširila listu zabranjenih proizvoda iz Rusije. Kao odgovor, Moskva je zabranila uvoz iz Ukrajine određenih vrsta inženjerskih proizvoda, lake industrije i obrade metala, proizvoda od cevi, papira i kartona, odeće i obuće.

Od 2016. godine, ruska vlada je nametnula embargo na uvoz ukrajinske robe, kao i ograničenja tranzita preko njene teritorije. Ova odluka je odgovor na početak delovanja sporazuma od 1. januara 2016. godine o slobodnoj trgovinskoj zoni između Ukrajine i Evropske unije.

Ranije je Vlada Rusije produžila embargo na uvoz prehrambenih proizvoda do kraja naredne godine.

Prema odobrenoj proceduri, transport robe iz Ukrajine u Kazahstan preko Rusije može se odvijati samo preko kontrolnih punktova, u zavisnosti od dostupnosti sistema GLONASS.

„Ako se desi napad na Krimski most ili Krim, posledice po Ukrajinu će biti najžalosnije” - Ruski parlamentarci komentarisali su izjavu bivšeg sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i obranu Ukrajine Aleksandra Turčinova o sposobnosti uništenja Krimskog mosta. Prema rečima Turčinova, ukrajinske krstareće rakete "Neptun" navodno mogu srušiti most za nekoliko minuta.

Kako je saopštio deputat Državne Dume Ruslan Balbek, Kijev još nije pružio nikakav dokaz o uspešnom testiranju "Neptuna". On je podsetio da je ukrajinska vojska demonstrirala samo lansiranje rakete.
„Svetskoj zajednici nije data nijedna činjenica da je raketa `Neptun` pogodila cilj. Videli smo lansiranje, ali nema rezultata. Pored toga, želeo bih da pitam bivšeg šefa `odbrambene industrije` Ukrajine, da li on ozbiljno misli da će, ako se lansiraju ukrajinski projektili, ruska vojska otvoriti usta i gledati kako lete?”, rekao je Balbek, prenose RIA Novosti.

Prema Balbeku, Turčinov, sa svojom izjavom, možda pokušava da razbije krhki kontakt koji počinje da se uspostavlja između Rusije i Ukrajine.

Turčinov je ranije rekao da bi krstareće rakete "Neptun" napravljene u Ukrajini mogle uništiti Krimski most za nekoliko minuta.

Prema njegovim rečima, za "zaštitu" od Rusije na moru, Kijev je uspeo brzo da modernizuje rakete S-125, te takođe da stvori mobilni sistem krstarećih raketa "Neptun" u kratkom roku.

„Kompleksno rešenje ovog problema (zaštita od Rusije sa mora) je mobilni kompleks krstarećih raketa ’Neptun‘ koji je napravljen u ultrakratkom roku. Naše krstareće rakete mogu uništiti vojne brodove Rusije bilo koje klase, ne samo u Crnom i Azovskom moru, već i u lukama njihovog baziranja. U slučaju potrebe za nekoliko minuta i most kojim se Rusija toliko hvali“, izjavio je Turčinov.

Senator Sergej Cekov se takođe oglasio na saopštenje Turčinova.

U komentaru za RT, on je naglasio da Sjedinjene Američke Države stoje iza takvih militarističkih izjava ukrajinskih političara.

Cekov je takođe izrazio nadu da će nova vlada u Ukrajini biti pametnija od prethodne.

"Poluostrvo, kao i most, pouzdano su zaštićeni. Ako se tako nešto dogodi, što je malo verovatno, tada Krimski most neće nastradati. Ali posledice po Ukrajinu će biti najžalosnije", zaključio je Cekov.

Most preko Kerčskog moreuza povezuje Krim i Krasnodar. Most sa svojih 19 kilometara je najduži u Rusiji.

Kosačev: EU bi jednim pozivom u Kijev mogla da stopira konflikt u Donbasu - Evropska unija bi jednim pozivom u Kijev mogla da stopira unutrašnji konflikt u Donbasu i da primora ukrajinske vlasti da pokrenu dijalog sa samoproglašenim republikama na jugoistoku zemlje, izjavio je šef komiteta za međunarodne poslove Saveta federacije Rusije Konstantin Kosačov.

Umesto toga, kako je naglasio, Evropa insistira na uvođenju sankcija protiv Rusije jer joj je to „lakše“.

Tim rečima je Kosačov prokomentarisao izjavu šefice evropske diplomatije Federike Mogerini koja je pozvala Rusiju da učini sve kako bi očuvala Sporazum o likvidaciji raketa kratkog i srednjeg dometa.

„Ne znam da li je potrebno podsećati Brisel da su SAD jednostrano istupile iz Sporazuma još u februaru, a da je ruski predsednik zakon o obustavi sprovođenja ovog zakona potpisao tek u julu? To što se obraćate Rusiji je isključivo jer vam je tako lakše, a ne zbog toga što je problem baš u Rusiji.

Slična stvar je i sa Ukrajinom, lakše vam je da uvodite sankcije Rusiji nego da naterate Kijev na dijalog“, ocenio je.

Govoreći o samom sporazumu, Kosačov je rekao da je Moskva u više navrata pokušavala da signalizira svim stranim partnerima kako bi se aktivni dijalog o mehanizmima kontrole nad naoružanjem pokrenuo, ali da su sve strane te predloge ignorisale.

„Mi mi pozdravili taj dijalog, međutim za dijalog su potrebne najmanje dve strane“, zaključio je Kosačov.

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima